Višak šećera prelazi u masne naslage

Autor Redakcija |

Kad pojedemo šećer on biva probavljen i pretvoren u glukozu. Dolazak šećera u krv daje signal gušterači da proizvede hormon inzulin bez kojeg šećer, nužan za energiju, ne može ući u naše ćelije. Ako šećer brzo uđe u krv te ga odjednom bude previše, npr. kada pojedemo čokoladu ili bijeli hljeb, proizvodi se mnogo inzulina. Mnogo šećera, mnogo inzulina, imamo puno energije, ali sve kratko traje.

Inzulin se brzo povlači i uskoro ostajemo s malo šećera u krvi, što osjećamo kao pad energije. Ponovo konzumiramo šećer i tako zatvaramo krug, a svaki put stvaramo sve više inzulina jer se smanjuje njegova efikasnost. Kako ćelije uzimaju samo šećer koji im treba, višak se sprema u masne naslage.

Visok nivo inzulina podiže krvni pritisak, povećava rizik od srčanog i moždanog udara i omogućuje brže umnožavanje malignih ćelija. Kad se gušterača umori i ne može proizvoditi dovoljno inzulina, oboli se od dijabetesa.

Međutim kad pojedemo integralnu žitaricu, vlakna u njoj usporavaju apsorpciju glukoze, ona ulazi u krv polako i ravnomjerno. Takvom se dinamikom proizvodi i inzulin i istim tempom šećer ulazi u ćelije pa je i naša enregija stabilna i dugotrajna.

Opasnosti namirnica od šećera mjere se glikemijskim indeksom. Niski je GI do 55, srednji od 55 do 69, a visoki iznad 70. Hrana s niskim GI pridonosi smanjenju težine, povećanju efikasnosti inzulina, smanjenju rizika od srčanih bolesti i dijabetesa, sniženju holesterola, povećanju energije, smanjenju apetita i povećanju fizičke izdržljivosti.

BH zdravlje

www.medicina.ba

Komentari (0)

Komentiraj

Vaši kontakt detalji:

Ime:

Email:

Komentar:

Naslov:

UBBKod: